Kako se može očistiti hram Božji – upitao je Papa i odgovorio - uz pomoć budnosti, služenja i besplatnosti. Najvažniji je hram Božji naše srce – rekao je Sveti Otac i nastavio – u nama živi Duh Sveti. Što se događa u našim srcima?
Jeste li naučili biti budni u svojoj nutrini kako bi hram u vašim srcima bio samo za Duha Svetoga? – upitao je Sveti Otac i nastavio s nizom drugih potpitanja – Što to znači očistiti hram, nutarnji hram i bdjeti? Jeste li pozorni na ono što se događa u vašem srcu? Tko dolazi, tko odlazi... Kakvi su vaši osjećaji, vaša razmišljanja? Razgovarate li s Duhom Svetim? Slušate li Duha Svetoga? Treba bdjeti, odnosno biti pozoran na ono što se događa u našem hramu, u našoj nutrini.
Isus je – nastavio je papa Franjo – na osobit način prisutan u bolesnima, u onima koji trpe, u gladnima i zatvorenicima. Pitam se: znamo li čuvati hram? Brinemo li se o hramu svojim služenjem? Prilazimo li drugima kako bismo im pomogli, da bismo ih obukli, utješili one kojima je to potrebno? Sveti je Ivan Krizostom prekoravao one koji su davali mnogo priloga za ukrase kako bi fizički uljepšali hram, a nisu se brinuli za potrebite. Korio ih je i govorio: „Ne, to nije dobro. Najprije služenje, a onda ukrasi“. Kada se približimo drugome da bismo služili, da bismo pomogli, sličimo Isusu koji je ondje.
Potičući na treći stav besplatnosti, Sveti ga je Otac objasnio: Koliko puta s tugom ulazimo u hram u nekoj župi ili biskupiji, a da ne znamo jesmo li u Božjoj kući ili u supermarketu jer tamo se trguje i postoji cijena za sakramente. Nedostaje besplatnost. Bog nas je spasio besplatno, ništa nam nije naplatio.
Na kraju je papa Franjo pitao: je li zaista potrebno imati novac da bismo održali strukture, da bismo se brinuli za uzdržavanje svećenika? Papin odgovor glasi: „Dajte besplatno i Bog će dati sve ostalo. Bog će dati sve ono što nedostaje. Neka naše crkve budu – crkve služenja i besplatnosti – zaključio je Papa.
